VERSUS 021 DOO Bečej poseduje licencu za izradu Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja (03/30/2 broj: 38164), što znači da su ispunjeni svi zakonom predviđeni uslovi u ovoj oblasti.

Ovaj Akt je ključni dokument koji postavlja temelje za:

• Planiranje fizičko-tehničke zaštite
• Izradu projekta sistema obezbeđenja
• Održavanje opreme za tehničku zaštitu

Shodno Zakonu o privatnom obezbeđenju, svako pravno lice, sem mikro pravnih lica i preduzetnika, ako planira neki posao privatnog obezbeđenja (tehničkog ili fizičkog) u obavezi je da prethodno izradi ovu procenu.

Nadzor nad primenom ovog akta, kao i Uredbe o obavezno obezbeđenim objektima, vrši inspekcijsko telo Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Zakonska regulativa koja definiše ovu procenu kao obaveznu

• Zakon o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018)
• Uredba o minimalnim tehničkim uslovima kod obavezne ugradnje sistema tehničke zaštite u bankama i drugim finansijskim organizacijama ("Sl. glasnik RS", br. 98/2016)
• Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019)

Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja predstavlja primarni dokument u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018), iz kog proizilazi plan tehničke zaštite, kao i projekat sistema obezbeđenja i održavanja opreme za tehničku zaštitu.

Uredbom Vlade RS o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i načinu vršenja poslova njihove zaštite (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2016) definiše se da se zaštita obavezno obezbeđenih objekata vrši primenom mera fizičke, tehničke i fizičko-tehničke zaštite a na osnovu Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja.

Cilj procene rizika je da se preventivnim delovanjem upravlja rizicima. Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja sadrži mere čijom primenom se svi prepoznati rizici umanjuju na prihvatljive ili se pojedini rizici neutrališu.

Ovakvim projektom svaka organizacija dobija višestruko vredan dokument koji ujedno čini i polaznu osnovu za izgradnju sistema upravljanja bezbednošću poslovanja.

Akt procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja izrađuje se u skladu sa Metodologijom koja je određena standardom SRPS A.L2.003 (Bezbednost i otpornost društva – Procena rizika) i obrađuje više grupa rizika u organizaciji, i to:

• Procenu rizika opštih poslovnih aktivnosti
• Procenu rizika po bezbednost i zdravlje na radu
• Procenu pravnih rizika
• Procenu rizika od protivpravnog delovanja
• Procenu rizika od požara
• Procenu rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća
• Procenu rizika od eksplozija
• Procenu rizika od neusaglašenosti sa standardima
• Procenu rizika po životnu sredinu
• Procenu rizika u upravljanju ljudskim resursima
• Procenu rizika u oblasti informaciono-komunikaciono-telekomunikacionih (IKT) sistema

Izrada dokumenta Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, a koji je u obavezi za sva pravna lica, ne svodi se samo na ispunjavanje zakonsko-pravnih normativa, već se dobija prava slika poslovanja preduzeća o bezbednosnim procenama i time izbegavaju nepotrebni troškovi u domenu fizičko-tehničke zaštite.

Osnovna pitanja na koja kompanija dobija odgovor u proceni rizika su

• Koji su osnovni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje po kompaniju, da li su svi rizici bili identifikovani i kako su se oni do sada tretirali?
• Kakva je priroda konkretnih rizika i kako se oni ispoljavaju i manifestuju u organizaciji?
• Koliko su česta ostvarenja rizika i pretnji i da li je organizacija svesna poslovnih konsekvenci koje oni nose sa sobom?
• Ko su nosioci rizika i pretnji, ko podržava i pospešuje njihovo ostvarenje, a ko ima preventivnu ulogu?
• Kakve su političke, makroekonomske, kadrovske, organizacione, tehničko-tehnološke i finansijske predispozicije da se kompanija suprotstavi ili eliminiše rizik?
• Kakvi gubici nastaju po sistem ukoliko dođe do ostvarenja pretnje i koliko će trajati oporavak?
• Kolika ulaganja su neophodna za umanjenje stepena verovatnoće nastanka štetnog događaja?
• Šta su dalji koraci u izgradnji funkcionalnog sistema bezbednosti kompanije, šta je projektni zadatak i koji kadrovski i tehnički resursi su neophodni u procesu izgradnje sistema zaštite lica, imovine i poslovanja?

Osnovni instrument za izradu akta o proceni rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja je nacionalni standard SRPS A.L2.003:2017 ”Bezbednost i otpornost društva – Procena rizika”, koji omogućava globalan pristup bezbednosti organizacije, jer njegova metodologija podrazumeva analizu i ocenu svih aspekata korporativne bezbednosti, od opasnosti vezanih za sistem menadžmenta bezbednošću i zdravljem na radu, preko protivpožarne zaštite do opasnosti vezanih za unutrašnju normativnu regulativu i protivpravno delovanje unutar i/ili van preduzeća. Stručna primena metodologije ovog standarda omogućava organizaciji da stekne objektivnu sliku o stanju sopstvene bezbednosti. Rezultat njene primene je konkretan prikaz svih potencijalnih opasnosti, klasifikovanih i numerički izraženih, uz predlog jasnih i konkretnih mera za njihovo smanjivanje ili eliminisanje.

Izrada studije bezbednosti poslovanja po metodologiji nacionalnog standarda odvijala bi se kroz tri faze:

• precizno identifikovanje potencijalnih opasnosti po bezbednost lica, imovine i poslovanja
• izračunavanje veličine rizika za svaku opasnost pojedinačno
• predlaganje opštih mera za tretman procenjenih opasnosti

U okviru prve faze projekta vrši se višeslojna i temeljna analiza normativnih akata, tehničkih resursa i ljudskih kapaciteta organizacije u skladu sa metodologijom nacionalnog standarda. U okviru ove faze vrši se identifikacija sledećih kategorija opasnosti:

• Rizici opšteg poslovanja
• Rizici po bezbednost i zdravlje na radnom mestu i radnoj okolini
• Pravni rizici
• Rizici od protivpravnog delovanja internih i eksternih subjekata
• Rizici od požara
• Rizici od elementarnih nepogoda i drugih nesreća
• Rizici od neusaglašenosti sa standardima
• Rizici od eksplozija
• Rizici po životnu sredinu
• Rizici u upravljanju ljudskim resursima
• Rizici u informaciono-komunikacionim sistemima (IKT)

Prikupljanje, sortiranje i analiza podataka se sprovodi putem protokola, procedura, evalucionih i drugih metodoloških instrumenata izgrađenih na osnovu strogih i preciznih naučnih kriterijuma i utemeljenih na stručnim znanjima i iskustvima. Druga faza projekta podrazumeva preciznu kvantifikaciju svih kategorija opasnosti i dodeljivanje odgovarajućih nominalnih vrednosti u skladu sa zatečenim stanjem. Ova faza podrazumeva izračunavanje konkretne numeričke veličine rizika u svakoj od navedenih kategorija uz jasan i pregledan grafički prikaz svih procenjenih rizika. Na ovaj način, organizacija dobija sistematičan pregled svih eventualnih nedostataka, slabosti i propusta koji proizvode određen rizik po njeno poslovanje, zaposlene ili imovinu.

Treća faza projekta rezultira izradom predloga mera za otklanjanje uslova ili uzroka koji proizvode opasnosti po lica, imovinu i poslovanje organizacije. Drugim rečima, ova faza pruža konkretne smernice za prevenciju ili smanjenje analiziranih rizika. Ovakvim projektom svaka organizacija dobija višestruko vredan dokument koji ujedno čini i polaznu osnovu za izgradnju sistema upravljanja bezbednošću poslovanja.

Osnovna pitanja na koja kompanija dobija odgovor u proceni rizika su:

• Koji su osnovni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje po kompaniju, da li su svi rizici bili identifikovani i kako su se oni do sada tretirali?
• Kakva je priroda konkretnih rizika i kako se oni ispoljavaju i manifestuju u organizaciji?
• Koliko su česta ostvarenja rizika i pretnji i da li je organizacija svesna poslovnih konsekvenci koje oni nose sa sobom?
• Ko su nosioci rizika i pretnji, ko podržava i pospešuje njihovo ostvarenje, a ko ima preventivnu ulogu?
• Kakve su političke, makroekonomske, kadrovske, organizacione, tehničko-tehnološke i finansijske predispozicije da se kompanija suprotstavi ili eliminiše rizik?
• Kakvi gubici nastaju po sistem ukoliko dođe do ostvarenja pretnje i koliko će trajati oporavak?
• Kolika ulaganja su neophodna za umanjenje stepena verovatnoće nastanka štetnog događaja?
• Šta su dalji koraci u izgradnji funkcionalnog sistema bezbednosti kompanije, šta je projektni zadatak i koji kadrovski i tehnički resursi su neophodni u procesu izgradnje sistema zaštite lica, imovine i poslovanja?